1. Koje je najdublje mesto u okeanu?

Najdublji zaron izveden je 1960 u batiskafu “Trieste”, kojim su upravljali Dr. Žak Pikard (Jacques Piccard) iz Švajcarske i poručnik Donald Volš (Donald Walsh) iz SAD. U ovom plovilu, oni su sišli do dubine od 10.966 metara, na mestu u Pacifičkom okeanu koje se zove Marijanin rov (najdublje mesto u okeanima i najniža tačka zemljine površine). Uporedite ovu dubinu sa najvišim planinskim vrhom na svetu. Da li ste mislili da se zemlja više izdiže iznad nivoa mora nego što se spušta ispod površine? Mont Everest u Nepalu je najviši vrh na svetu i visok je 8.839 metara.

2. Koji je najduži dubinski zaron?

Ričard Prisli (Richard Presley) proveo je 69 dana i 19 minuta u podvodnom modulu, u laguni na Floridi, 1992. godine, postavljajući rekord u najdužem dubinskom zaronu. Njegov test izdržljivosti izveden je kao deo projekta Atlantida, čiji je cilj da ispita prilagodljivost ljudskog organizma na život u podvodnoj sredini.

3. Znate li da je jedan ronilac preživeo 2 dana pod vodom, nakon što je njegova ronilačka oprema otkazala?

1991, Majkl Praudfut (Michael Proudfoot) je istraživao potopljenu krstaricu u Baja Kalifornija, u Meksiku. Slučajno je udario i smrskao regulator i ostao bez vazduha. Našao je veliki vazdušni džep unutar broda, kao i termos, skoro pun pijaće vode. Pažljivim trošenjem vode, dišući lagano i plitko i hraneći se morskim ježevima, uspeo je da ostane u životu dva dana, nakon čega je spasen.

4. Ko još uvek roni na način na koji su ronili njihovi preci, pre hiljadu godina?

Ronioci na dah u Japanu i Koreji i danas rone u potrazi za ostrigama, jestivim rakovima i morskim algama. Ako se izuzmu maske i olovni tegovi, ovi ronioci rone na isti način na koji su ronili i njihovi preci, pre više hiljada godina. Većina ovih ronilaca su žene. Mogu da ostanu duže pod vodom i otpornije su na hladnoću od muškaraca. Japanski Ama ronioci mogu da ostanu 4-5 minuta pod vodom, a poznato je da neki od njih dostižu dubine od 45 metara.

5. Znate li da su neki insekti i pauci takođe ronioci?

I ostala stvorenja koja udišu vazduh rone. Kao i ljudi, kitovi i delfini su sisari i moraju da udišu vazduh plućima da bi ostali u životu, za razliku od riba koje kiseonik uzimaju direktno iz vode. Kitovi i delfini, naravno, žive u okeanima i stalno rone. Ali jeste li znali da i neki insekti umeju da rone? Evo par primera:

Da li ste ikad videli one bube koje klizaju u krugovima po površini vode u barama i jezerima? Ako ih dovoljno dugo posmatrate, možda ćete videti kako odlaze pod vodu. One zapravo nose mehur vazduha sa sobom, zarobljen između njihovih tela i krila. Dok su pod vodom udišu ovaj vazduh, a zatim izlaze na površinu ako im zatreba još vazduha.

Još jedan insekt-ronilac je larva jedne vrste konjica, koja izgleda kao mali, okrugli crv ali živi u mulju na dnu bare. Ove larve su opremljene vrlo tankom cevčicom koja izlazi iz njihovog tela i može biti čak 10 puta duža od same larve. Kada im treba vazduh, one "pošalju" ovu slamčicu do površine. Moglo bi se reći da imaju ugrađenu disalicu.

6. Ko je otkrio najvredniju olupinu?

Najvredniju olupinu otkrio je pokojni Mel Fišer, slavni lovac na blago. 1985, Mel je otkrio olupinu broda Nuestra Senora de Atocha kod obale Ki Vesta, na Floridi. Brod je prevozio 36 tona zlata i srebra, kao i 30 kg smaragda, kada je potonuo u uraganu 1622. godine.