Deverika

Abramis brama - Linné, 1758
Porodica Ciprinidae

Opis
Vrlo spljošteno telo je grbavo iza glave, prekriveno velikim krljuštima i debelom sluzi. Glava, relativno mala u odnosu na telo, završava rastegljivim ustima koja se razvlače u obliku tube, što deveriki omogućava prekopavanje po sedimentu i usisavanje hrane. Oko usta nema brkova. Dosta kratko leđno peraje, samo 12 redova, smešteno je po sredini tela. Zadnji deo tela je dug, na njemu je od 25 do 30 redova, dok rep ima nejednake režnjeve. Sva su joj peraja šiljasta, sivo-plave boje. Telo je bronzano-zeleno na leđima, svetlije na bokovima.

Stanište i ponašanje
Od ušća velikih reka, preko rečica u nizijama, do zatvorenih voda, deverike ima svuda. Najdraža su joj rastresita dna, blago prekrivena blatom. Živi i kreće se u grupama sastavljenim od primeraka iste veličine. U proleće ih privlače plitki zalivi u kojima mogu da se hrane izdancima vodene vegetacije. Dolaskom lepih dana, prepuštaju se vodenim strujama. U jesen, za vrijeme povećanog vodostaja, deverike jedu dvostruko, kako bi uskladištile maksimalnu količinu energije pre velikih hladnoća. Zimi traže udubljenja u kojima se skupljaju u grupama koje broje i po stotinu jedinki. Mlade deverike se hrane uglavnom planktonom, dok odrasle neumorno prekopavaju mulj na oko desetak santimetara dubine tražeci crviće, jajašca, insekte, račiće, ostatke vegetacije…

Razmnožavanje
Mužjaci deverike dostižu polnu zrelost u trećoj godini života, a ženke od četvrte do pete. Jaja se legu u proleće, u plićaku, usred vodenog bilja, korenja ili na podvodnom šljunku, kada voda dostigne 12 do 16°C. Tokom tog burnog razdoblja, mnoge se povrede i uginu. Mužjaci imaju sjajne tačkice po čitavom telu. Svaka ženka položi od 30 000 do 40 000 jaja po kilogramu svoje težine koja sazrevaju nakon šest dana. U prvoj godini života deverike su plen svim grabljivicama. Porodicaj, na početku brojna, stalno se smanjuje. Tek kad pređu 500 grama, preživljavanje postaje lakše.

Strani nazivi
Bream (engleski); Brachsen, Plattfisch (nemački); brema (italijanski); brasem (holandski); bregraveme (francuski).

Životni vek: prosečno 10 godina - do 25 godina
Veličina: prosečno 35 cm - do 60 cm
Težina: prosečno 500 g - do 3 kg

-povratak na vrh strane-

Grgeč

Perca fluviatilis - Linné, 1758
Porodica Percidae


Opis
Grgeč je prirodno lepa riba. Telo mu je tamno sive boje na leđima, zeleno žute po bokovima i bjelličaste po trbuhu, sa 5 do 7 crnih pruga, a prekriveno je malim ljuskama (ktenoidi), duboko usađenim u kožu. Uzdignuto u prednjem delu, telo se sužava prema repu i završava relativno malim repnim perajem. Kod starijih primeraka leđa su grbava. Leđna peraja, prva igličasta, a druga meko oblikovana, glavna su raspoznatljiva osobina porodice Percidae. Trbušna, analna i repna peraja su žarko narandžaste boje. Konusna glava se završava ustima naoružanim brojnim malim zubima, koja su široko otvorena, što omogućava grgeču gutanje plena prilično velikog u odnosu na veličinu ove ribe.


Stanište i ponašanje
Grabljivac, ali i sam plen za druge ribe i ptice grabljivice, grgeč se postavlja tamo gde može da ostane nezapažen. Bez obzira na vrstu vode, njegovo omiljeno stanište je bogato raznovrsnim preprekama. Ali zauzima i mesta gde je obala strma, postavaljajući se uz vertikalne litice, usred trske, u usecima nizvodno od zidanih struktura. Mladi grgeči žive u grupama koje se smanjuju kako oni rastu, dok oni najveći, odnosno najstariji, često žive usamljenički. Grgeči love u jatu, s velikim žarom. Čini se da u tome postoji određena organizacija. Dominantne ribe zauzimaju čelne i bočne položaje, a ostale se drže sredine jata. Pri konačnom napadu se rašire, birajući svoj plen i zatim ga prate do hvatanja. Posle napada, jato se ponovno formira u potrazi za novim plenom. Sasvim mlad grgeč se hrani prvenstveno planktonom, ali jede i razne larve i nimfe, vodene puževe, rečne rakove, crve itd. Aktivan cele godine, grgeč prilagođava i menja jelovnik prema godišnjem dobu, klimatskim uslovima i temperaturi vode. U jesen neumorno lovi mlađ, leti i zimi uživa u rakovima, a crvima se hrani kada vode nabujaju.


Razmnožavanje
Grgeč dostiže polnu zrelost izmedu druge i treće godine za mužjake, a u četvrtoj ili petoj godini života za ženke. Reprodukcija se odvija u proleće, čim temperatura dostigne 13°C. Ženka leže jajašca po potopljenom lišću, vodenoj vegetaciji ili korenju, u nizu traka širine 3 do 4 cm i dužine 1 do 3 m. Količina jaja je veća od proseka ostalih riba. Kod ženke stare 6 ili 7 godina i teške 500 g, broj može da bude čak 40.000 do 45.000. Nakon što mužjaci oplode jajašca i kad prođe otprilike dve nedelje inkubacije, izleže se mlađ. Mlađ grgeča mora da se čuva brojnih grabljivaca, uključujući i roditelje. Potrebno je desetak godina da nekoliko preživelih dostigne težinu od jednog kilograma !


Strani nazivi
Perch (engleski); Barsch (nemački); parca, persico i(talijanski); perca (španski), perche (francuski).

Životni vek: prosečno 7 godina - do 15 godina
Veličina: prosečno 20 cm - do 50 cm
Težina: prosečno 300 g - do 2 kg

-povratak na vrh strane-

Jegulja

Anguilla anguilla - Linné, 1758
Porodica Anguillidae

Opis
Jegulja ima zmijoliko tijelo, prekriveno obilatom sluzi i sitnim ljuskama koje su vidljive samo kod odraslih primeraka starijih od 4 godine. Mala i konusna glava završava se velikim ustima, čije snažne čeljusti (donja je puno veća od gornje) skrivaju brojne zubiće. Oči su male, dok četiri naglašene nozdrve na gubici imaju važnu ulogu za čulo mirisa. Jegulja nema trbušna peraja, ali leđna i repna su jako duga i zajedno čine jedno snažno peraje. Boja se menja sa starošću i zavisi od staništa, a može biti od tamno sive do smeđe-zelenkaste boje. Uglavnom postaje svetlija kako se približava polnoj zrelosti. Leđa tada postaju zeleno-siva, trbuh beo, a bokove prekrivaju srebrnasti odsjaji.


Stanište i ponašanje
Pored reka, jegulja rado nastanjuje jezerca, kanale, jezera i potoke zahvaljujući komunikaciji koja postoji među njima. Posebno voli dna sa stenovitim odronima, stare konstrukcije, nosače i stubove mostova. Pored toga, jegulje se smeštaju i u potopljenim stablima i drveću, u šupljim strmim obalama, u zapletenom korenju. Jegulja je stanovnik tame koja najveći deo vremena provodi skrivena i zaklonjena od svetla. Stalno je u zasedi, u očekivanju mogućeg obroka. Najaktivnija je od nekoliko sati pre noći, pa sve do jutra. Izuzetak su dani porasta vodostaja, letnje oluje koje mute vodu, ali i oblačni i kišni prolećni i jesenji dani. Može se reći da jegulja nije probirljiva kad je u pitanju hrana. Kod takvog oportuniste, sve je dobro došlo : ribe, rečni rakovi, vodeni puževi, crvi, vodeni i kopneni insekti. Jedino što bi moglo da predstavlja problem je veličina plena, jer jegulja ima dobar želudac - ali mala usta. Kad je jelovnik bogat, ume da bude probirljiva; ali kada su vremena teška, ni najmanji plen ne prođe nezapaženo.


Razmnožavanje
Niko još nije video ljubavnu igru ove ribe, mada se naučnici slažu da se odvija u Sargaškom moru, na pučini ispred Floride. Izgleda da ženka oslobađa do milion jajašaca koja, da bi izašla iz njenog tela, zahtevaju pritisak velikih dubina. Prva mlađ se pojavljuje nekoliko nedelja kasnije i zatim male jegulje putuju Golfskom strujom. Kada konačno dođu do naših obala, posle 2 do 3 godine, male jegulje su duge 6 do 7 santimetara. Mužjaci će tokom čitavog boravka u slatkoj vodi ostati kod prvih kilometara reka, dok će ženke, veće i snažnije, pokušavati da dođu do izvora, ako oni nisu iznad 1000 metara nadmorske visine. Pri kraju polne zrelosti, što je 8 do 10 godina za mužjake i 12 do 15 godina za ženke, jegulje silaze prema okeanu i vraćaju se u "rodni kraj" u cilju razmnožavanja.


Strani nazivi
Eel (engleski); Aal (nemački); anguilla (italijanski); anguila (španski); anguille (francuski).

Životni vek : prosečno 15 godina - do 25 godina
Veličina : prosečno 50 cm - do 120 cm
Težina : prosečno 400 g - do 2,5 kg

-povratak na vrh strane-

Kalifornijska pastrmka

Oncorhynchus Mikisa – Walbaum, 1792
Porodica Salmonidae

Opis
Kalifornijske pastrmke, kao i svi ostali članovi porodice salmonida, imaju vretenast oblik. U odnosu na pastrmku potočarku , kalifornijska ima vitkije tijelo prekriveno brojnijim malim krljuštima, kao i manju glavu koja se završava nešto manjim ustima. Što se tiče obojenosti, nju je nemoguće pobrkati sa drugom ribom. Leđa su tamno siva, dok su bokovi srebrnasto-sivi i posuti crnim tačkicama koje vidimo i na leđnim, analnim i repnim perajima. Trbuh je beo, a ponekad žućkast ili ružičast. Ali ono što joj je u nekim jezicima dalo naziv "pastrmka duginih boja" je karakteristična pruga koja se pruža po celoj dužini ribe, od škrgnog poklopca do repne peteljke. Njena boja zavisi od velicine jedinke, kao i od staništa, a može biti ružicasto-bledoljubičasta, ružičasto-ljubičasta...

Stanište i ponašanje
U svojoj postojbini, Severnoj Americi, tačnije u Kaliforniji, kalifornijska pastrmka je predmet velike strasti i dubokog poštovanja zbog njene izuzetne ratobornosti i veličine koju može dostići. Živi u čistim i bistrim rekama životom naše potočarke. U Evropi je od 1880. godine, ali se ipak nikad nije u potpunosti prilagodila našim vodama. Razmnožava se samo na tačno određenim mestima, prvenstveno u Pirenejima. Međutim, pokazalo se da je vrlo jednostavno uzgajati ih u ribnjacima, pa je tako Francuska postala najveći evropski proizvođač pastrmke. Manje je zahtevna od potočorke u pogledu količine i temperature vode, a najčešće se pušta u zatvorene vodene površine, tipa manjih jezera i peščara. Najduže boravi u sredini vodene površine, gde se stalno vrti u krug, čas na dnu, čas na površini, čas između dva vodena sloja. U rekama traži dublje zone i pretražuje sve skrivene kutke svog novog staništa. Kako vreme odmiče, ima tendenciju spuštanja nizvodno. Od rođenja u uzgajalištu, kalifornijske pastrmke žive zajedno, više ili manje stisnute jedna uz drugu. Kad ih puste na slobodu, ta im navika ostane. Retko živje same. Njihov instinkt grupe, koji su stekle tokom odrastanja, suviše je jak. Kada se nađu u prirodnoj sredini, jedu gotovo sve što nađu; larve i najrazlicitije insekte, crve, rakove, mlađ i manje ribe... Pecaroši im nude znatno originalnije mamce, kao što su granulati, proizvod koji najbolje poznaju jer su ga konzumirale od najranije mladosti.

Razmnožavanje
U svojoj postojbini, kalifornijska pastrmka se razmnožava u trećoj godini života za ženke, a u drugoj godini za mužjake. Mrest se odvija u gornjim delovima reka, od novembra do maja, prema temperaturi vode, od 10°C do 15°C . Ženka priprema peščano ili šljunkovito "gnezdo", gde polaže od 500 do 5.000 jaja. Nakon što ih mužjak oplodi, inkubacija traje dva do tri meseca, a ponekad i više, u zavisnosti od temperature vode. Mlađ raste brzo, hraneći se insektima i njihovim larvama.

Strani nazivi
Rainbow trout (engleski); Rogenbogenforelle (nemački); trota iridea, trota arcobaleno (italijanski); trucha arco-iris (španski), truite arc-en-ciel (francuski).

Životni vek: prosečno 5 godina - do 10 godina
Veličina: prosečno 35 cm - do 70 cm
Težina: prosečno 500 g - do 6 kg

-povratak na vrh strane-