|
|
|
|
|
|
|
|
|
| |
Oprema
|
|
Postoji nekoliko delova opreme
koji su neophodni svakom roniocu.
Maske
Maska je neophodna
da bi se jasno videlo pod vodom,
i uglavnom se sastoji iz četiri
glavna dela.
Okvir
maske - okvir učvršćuje
sočivo, telo i kajš maske u
celinu i uglavnom se pravi od tvrde
plastike.
Kaiš
- ovo je dupli ili jednostruki gumeni
ili silikonski kaiš koji drži masku
priljubljenu uz lice osobe koja
je nosi. Dužina kaiša, kao i pritisak
koji maska vrši na lice,
mogu se po potrebi podešavati
pomoću kopči.
Sočivo
- mora biti otporno na grebanje
i rasprskavanje i najčešće
se pravi od kaljenog stakla. Izbegavajte
plastiku koja se lako grebe i magli.
Zamagljivanje sočiva se može
sprečiti primenom tzv. anti-fog
rastvora.
Telo
maske - telo maske
se obično pravi od mekane gume
ili silikona, u cilju vodonepropusnog
spoja sa licem ronioca. Pokriva
oči i nos dozvoljavajući
roniocu da zapuši nos kako bi izjednačio
pritisak u ušima. Danas postoje
i modeli sa ventilima koji pomažu
u pražnjenju maske ali nisu neophodni
i mogu se zapušiti peskom i sl.
Postoje različiti
tipovi maski. Potražite savet iskusnog
ronioca ili instruktora. Osobe koje
imaju problema sa vidom mogu ugraditi
korektivna sočiva ili nositi
kontaktna sočiva.
Silikonska guma
se često koristi za telo maske. Ovaj
materijal ne izaziva alergije na
telu i veoma je izdržljiv. Providni
silikon, pored toga, omogućava
svetlu da prodre kroz telo maske,
dok silikonska guma
zadržava fleksibilnost na
različitim temperaturama. Pošto
se oblici lica razlikuju, treba
izabrati masku koja dobro prijanja
uz lice, a uz to je i udobna.
Da li nova maska dobro prijanja
uz vaše lice proverićete tako
što ćete je postaviti na lice
bez upotrebe kajša i udahnuti kroz
nos. Maska koja dobro prijanja trebala
bi da ostane na vašem licu sve dok
ne izdahnete kroz nos. Onda, pritisnite
masku uz koren nosa kako bi utvrdili
da li vam smeta.
Potražite maske
sa dobrim vidnim poljem, horizontalnim
i vertikalnim. U suštini, maske
sa manjom zapreminom je lakše prazniti
i ređe izazivaju nagnječenja,
jer se kod njih lakše izjednačava
pritisak (zato se za ronjenje na
dah biraju upravo maske manje zapremine).
Kada se ne koristi, masku bi trebalo
odložiti
u odgovarajuću kutiju.
Peraja
Peraja služe da bi se ronilac kroz
vodu kretao samo pokretima nogu,
što ruke ostavlja slobodnim. Peraja
se sastoje iz dva dela: cipele i
radne površine. Cipela mora biti
napravljena od mekane gume kako
bi se obezbedila maksimalna udobnost.
Površina radnog dela peraja nije
iste tvrdoće u svim delovima,
što omogućava bolje prenošenje
efekta rada nogu i stopala.
Za samu radnu površinu i
bočne ivice koristi se tvrđi
materijal, kao što su jedinjenja
gume, plastike ili fiberglasa. Kod
velikog broja modela, na delu radne
površine ispred nožnih prstiju nalaze
se otvori ili useci koji omogućavaju
lakše pokretanje peraja kroz vodu
pri povratnom zamahu.
Pošto peraja koja
zadovoljavaju sve kriterijume za
plivanje u bazenu možda nisu najpogodnija
za upotrebu u otvorenoj vodi, i
obrnuto, mnogi ronioci poseduju
dva para peraja : jedna za ronjenje
i jedna za bazen.
Postoje dve vrste
peraja: sa otvorenom petom (ili
radna peraja) i sa zatvorenom petom
(fullfoot). Peraja sa otvorenom
petom (ili radna peraja) uglavnom
imaju veću radnu površinu i
napravljena su za nošenje preko
ronilačkih čizmica ili
ronilačkih čarapa, za
upotrebu u otvorenoj vodi (ovu vrtsu
peraja uvek probajte preko čizmice).
Velika i/ili kruta površina daje
veći potisak ali zahteva i
veću snagu.
Peraja sa zatvorenom
petom ili "fullfoot" (za
upotrebu na bazenu i prilikom ronjenja
na dah) su manja i imaju odgovarajuću
gumenu cipelu koja se obuva direktno
na stopalo. Mogu se dodatno obezbediti
upotrebom gumenih Y-kajševa koji
se postavljaju oko članka ili
pete.
Disalice
Disalica omogućava onome
ko je koristi da diše dok leži
sa licem u vodi. Ovo u mnogome
olakšava plivanje na površini,
a takođe dozvoljava korisniku
da neprekidno gleda pod vodu sa
površine. U svom najprostijem
obliku, disalica se sastoji iz
dva dela: usnika, koji se drži
zubima i usnama, i čvrste
ili savitljive cevi koja stoji
okrenuta na gore iznad polu-potopljene
glave. Vrh cevi je otvoren i omogućava
korisniku da diše bez rizika od
utapanja.
Disalice najčešće
imaju oblik slova L ili J. Tipična
dužina bila bi oko 40-45cm. Ukoliko
je cev predugačka biće
potreban veći napor da bi
se ispraznila, a ako je prekratka
u nju će ulaziti voda. Prečnik
cevi trebao bi da bude oko 20mm.
Ako je preširoka, biće veoma
teško isprazniti je. Ako je preuska,
u velikoj meri će otežavati
disanje.
Izbegavajte disalice
koje imaju složene pregibe ili
ventile na otvorenom kraju. Neke
disalice (tipa "purge")
na donjem kraju imaju ventile
koji pomažu prilikom pražnjenja
i koje neki ljudi smatraju korisnim.
Mokro ili
suvo ronilačko odelo
povećaće plovnost
ronioca, tako da upotreba
ronilačkih tegova postaje
neophodna u cilju postizanja
neutralne plovnosti. Ovo se
postiže nošenjem olovnih tegova
oko struka, na odgovarajućem
pojasu za tegove.
Vitalni deo pojasa je kopča.
Ona mora imati mogućnost
brzog otpuštanja, kako bi
ronilac, samo u situaciji
izuzetne hitnosti, postigao pozitivnu plovnost brzim odbacivanjem tegova. Ovim
je omogućeno i lakše
skidanje pojasa sa tegovima
nakon zarona, prilikom ulaska
u čamac. Postoji mnogo
vrsta brzo-otpuštajućih
kopči, a vi potražite
onu koja se lako otvara čak
i sa ronilačkim rukavicama
i hladnim rukama i koja se
bojom razlikuje od ostalih
kopči vaše ronilačke
opreme. Trebalo bi da omogući
brzo i lako uklanjanje pojasa,
bez zadržavanja. Izbegavajte
pojaseve koji su predugački
ili prekratki. Najpopularniji
pojasevi koji se danas koriste
su pojas sa livenim tegovima
i pojas sa džepovima. Prvi
se sastoji od livenih olovnih
tegova koji se nižu na pojas.
Drugi je zapravo prazan fabrički
pojas sa džepovima u koje
se smeštaju kesice sa olovnim
kuglicama (tzv. sačma)
i prijatniji je za korišćenje.Veoma
je bitno da nikada ne koristite
više tegova nego što vam je
stvarno potrebno. Čest
problem, kod velikog broja
ronilaca, predstavlja preopterećenost.
Upamtite da količina
potrebnih tegova zavisi od
vrste ronilačkog odela
koje koristite i od toga da
li se zaron odvija u slanoj
ili slatkoj vodi.
Kod nekih
suvih odela upotreba tegova
koji se nose oko članaka
pomaže u održavanju horizontalnog
položaja u vodi. Ovo pomaže
u sprečavanju okretanja
i samim tim, opasnog brzog
izrona sa stopalima okrenutim
ka površini.Jedan od razvojnih
pravaca tehnologije tegova
je njihova integracija u BCD
prsluk. Kod ovog sistema tegovi
se otpuštaju povlačenjem
za to predviđene kopče.
Ronilački
nož je obavezni deo ronilačke
opreme. Njegova primarna funkcija
je da omogući roniocu da
se oslobodi (ili da oslobodi
drugog ronioca iz grupe) ukoliko
se zapetlja u uže, mrežu i tome
slično. Njegova sekundarna
funkcija je da roniocu posluži
kao osnovni alat za probijanje,
merenje i zakucavanje. Po tradiciji,
noževi su bili veliki i nosili
su se na listu ili butini, pričvršćeni
kajševima. Danas postoji tendencija
da se koriste manji noževi,
pričvršćeni na gornji
deo ruke ili BCD. Nož mora biti
postavljen tako da se može dohvatiti
bilo kojom rukom.
Drška noža
se uglavnom pravi od tvrde ili
meke plastike ili od gume i
morala bi biti ne-klizajuća.
Takođe, trebalo bi da bude
dovoljno velika kako bi se nož
čvrsto držao i sa rukavicama
na rukama. Oštrica se pravi
od nerđajućeg čelika
kako bi se korozija svela na
minimum. Zahteva redovno oštrenje
i čišćenje. Malo ulja
može sprečiti rđanje
oštrice. Pored standardne oštrice
za sečenje, korisno je
da nož ima i reckavu oštricu,
kao i sečice.
Nož se drži
u plastičnoj ili gumenoj
futroli koja obično ima neki
mehanizam za zaključavanje
i pričvršćuje se na
neki od gore opisanih načina.
Neka suva odela imaju specijalni
"džep za nož" koji omogućava
da se nož pričvrsti bez upotrebe
kajševa. Neki ronioci vezuju nož
za futrolu pomoću užeta kako
bi sprečili njegovo gubljenje.
Međutim, dešava se da se
ovo uže prekine tokom ronjenja,
ukoliko se ne obrati pažnja na
vrstu užeta koje je upotrebljeno.
Upamtite da je zakonom zabranjeno
nositi takve noževe, osim tokom
ronilačke akcije.
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
CRNA GORA 2005 
