Ogromni okean
Zamislite da ste mrav na Mont Everestu. To bi bio odnos veličina jednog ljudskog bića i okeana.

Sve u vezi okeana je ogromno - u njima se nalaze najviše planine i najdublje doline na svetu. Okeani prekrivaju 72% zemljine površine. To je 360 miliona kvadratnih kilometara. A nisu samo prostrani, okeani su i duboki - njihova prosečna dubina je oko 3.700 metara.

Živi okean
Većina naučnika veruje da je život na Zemlji započeo u okeanu, pre više od 3 milijarde godina. Danas se na svakoj dubini okeana mogu susresti najraznovrsniji oblici života. Preko milion poznatih vrsta biljaka i životinja živi upravo u okeanima, a naučnici kažu da bi moglo da postoji čak 9 miliona vrsta koje još uvek nismo otkrili.

Morske životinje postoje u svim čudnim oblicima, veličinama i bojama, a žive u raznim sredinama u okeanu. Plavi kit, najveća životinja na zemlji, živi na otvorenom okeanu, pored miliona sićušnih organizama koje nazivamo plankton. U tropskim morima, velike srebrne barakude jure za raznobojnim ribama koralnih grebena. Tu je i svet dubina - gde vlada prava noć i gde je ledeno hladno. Na dubinama od oko 2.000 metara ispod površine, cevasti crvi žive u najekstremnijim uslovima na svetu - pored vrelih izvora. Temperatura vode varira od ledene do vrele na prostoru od samo par metara. U koji god deo okeana da odete, uvek ćete naići na život.

Energija okeana
Život u okeanima zavisi od energije. Nijedna životinja ne može da se kreće, ni da se razvije bez energije. Većina životinja u okeanu energiju dobija hraneći se biljkama ili drugim životinjama. Veza između živih organizama, zasnovana na prenosu energije, naziva se lanac ishrane. Većina takvih lanaca počinje pretvaranjem sunčeve svetlosti u hranu, u procesu koji se zove fotosinteza. Fotosinteza je važan proces koji se odigrava na površini okeana. Ali u dubini, kod hidrotermalnih izvora, lanci ishrane se zasnivaju na pretvaranju hemijske energije u hranu. Ovaj proces se zove hemosinteza.

Praktično, svi svetski okeani i mora su deo jedne neprekidne vodene mase. Ali pošto je okean tako velik, ljudi su ga podelili na delove i dali im različita imena. Postoji pet okeana* i nekoliko desetina mora. Mora su po pravilu manja od okeana i delimično okružena kopnom. Ako to izuzmemo, okeani i mora su potpuno ista stvar.

*Dok neki naučnici tvrde da postoji pet okeana, drugi tvrde da ih ima samo četiri, pa čak i tri. Pet svetskih okeana, od najvećeg ka najmanjem su: Pacifički, Atlantski, Indijski, Antarktički i Arktički.

Pacifički okean je najveći. Prekriva površinu od oko 165 miliona kvadratnih kilometara, odnosno trećinu zemljine površine. Veći je od svih kontinenata zajedno.