CRNA GORA 2005

HRVATSKA 2005

Plavi kit • Orka • Foka • Delfin • Zvezde velikog plavetnila

Plavi kit

Sve u vezi plavog kita je ogromno. On je najveća životinja koja je ikad živela na zemlji. Veliki plavi kit može da dostigne dužinu od 35 metara i težinu od 150 tona, što je težina 35 slonova. To je veličina Boinga. Srce mu je veličine manjeg automobila. Na njegovom jeziku bi moglo da stoji 50 ljudi. Mlaz koji izbacuje kada izranja po vazduh visok je preko deset metara.

"Nozdrve" kita se nalaze na vrhu njegove glave. Neki kitovi imaju samo jedan otvor, a drugi - kao ovaj plavi kit - imaju dva. Za razliku od ljudi, kitovi dišu svesno. To znači da oni sami odlučuju kada će udahnuti. Ovo je važno zato što kitovi ne mogu da dišu pod vodom. Svakih par minuta izranjaju da bi izbacili mešavinu vode i vazduha i udahnuli svež vazduh.

Kao i svi kitovi, plavi kit je sisar, a ne riba. On je toplokrvna životinja, ima pluća i nema škrge, a svoje mlade doji mlekom. Kažu da mleko kita ima ukus mešavine ribe, džigerice, magnezikuma i motornog ulja. Bljak! Ali je vrlo bogato i hranljivo za male plave kitove. Beba plavog kita popije preko 200 litara majčinog mleka na dan. Za prvih nekoliko nedelja života, dobija oko 4.5 kilograma na sat, odnosno preko 100 kilograma za jedan dan. Kada beba kita napuni šest meseci, počinje da jede male životinje nalik na račiće: kril. Tokom sezone hranjenja, plavi kit pojede 4-6 tona krila za dan.

Teško je zamisliti, ali najveća životinja na svetu jede životinje koje su manje od hiljaditog dela njene veličine. Da bi se zasitio, odrasli plavi kit može da pojede i 40 miliona ovih životinjica za dan! Da bi pojeo tu količinu, plavi kit je u stanju da usisa čak 50 tona vode u jednom "gutljaju". Zatim filtrira tu vodu kroz pločice nalik na češalj, koje zadržavaju kril i propuštaju vodu. Ovi ogromni filteri se nazivaju usi i napravljeni su od istog materijala od kojeg su i naši nokti.

Iako znamo dosta toga o kitovima, još uvek postoje neka pitanja na koja nemamo odgovore. Znamo da plavi kitovi migriraju iz polarnih voda u kojima se hrane u toplije vode u kojima se razmnožavaju i odgajaju mlade. Ali niko ne zna kako se plavi kitovi orijentišu tokom tih dugih putovanja. Moguće je da su ustanju da osete magnetno polje zemljine kugle i da ga koriste kao mapu ili kompas. Neki naučnici su nedavno izneli novu teoriju o navigaciji plavih kitova. Pošto plavi kitovi mogu da proizvedu stvarno glasne zvuke, moguće je da ih koriste kako bi odredili geografske karakteristike dna. Kada kitovi proizvode zvuke i osluškuju povratni eho, kako bi utvrdili pravac ili locirali neki objekat, to se zove eholokacija. Pored toga, ovi zvuci služe i za komunikaciju među jedinkama i pronalaženje para.

Uskoro nastavak teksta!

(vrh strane)